Da predjemo na ti
Drage kolege i koleginice,
Koliko sam samo puta sam ustaljenu frazu cula, a opet mu obuzima neka hladnoca kada je ovde pisem. Ne znam koji me deo ovog pozdrava najvise odbija?!
Da li to cuveno "dragi" zaista ima svoje pravo znacenje kada se prvi put obraca nekpoznatim licima i da li imaju potrebu da budu dragi svi koji sede u auditorijumu (svojom ili tudjom voljom) ili citaju ove redove. Izgovarajuci ovu rec, svesno preuzimamo odgovornost da nekima prodajemo "maglu", kupujuci njihovu paznju barem za trenutak, tj. do kraja naseg govora/teksta. Ali magla je, bar kod nas, proizvod kojim se ovih dana dobro trguje na trzistu.
A tek ona rec velika kao kuca KOLEGA! Oh kako to uvazavajuce zvuci. Nosi u sebi neku tezinu iza koje se krije obrazovanje, lepi maniri, tolerancija i spremnost na saradnju. Ali da li su to u startu prevelika ocekivanja?! Obracajuci se nekome na ovaj nacin postavljamo distancu. Izbegavamo potrebu da saznamo necije ime, interesovanja, pa cak ni ne osluskujemo trenutno raspolozenje nasih sagovornika. Ali smo sigurni sa "ove" strane! A nije li bas neiszvesnost taj vetar koji nas gura napred ka necem novom?!
Pa tako, "drage kolege i koleginice", ako ste voljni da uspostavimo bilo kakav blizi kontak, molim vas da predjemo na ti!